Захтеви квалитета за ампулне стаклене посуде

Ампуле се користе за пуњење ињекција различитих својстава, које не само да захтевају дезинфекцију на високим температурама, већ их је потребно и чувати у различитим срединама. Дакле, током дужег контакта ће доћи до интеракције између раствора лека и стаклене површине, што доводи до погоршања квалитета ињекције. На пример, промене пХ вредности, падавине, промена боје, одвајање итд.
Ако стаклена боца садржи превише лужине, ПХ вредност ће порасти, што ће довести до деградације лекова осетљивих на ПХ као што су калијум антимонат, инсулин, епинефрин, алкалоиди, итд. На пример, калијум антимонат ће исталожити антимон триоксид због повећања пХ, чиме се повећава токсичност производа. Ако стаклена посуда не може да одоли ерозији воде, она ће се убризгати у воду и понекад ће доћи до "љуштења". Када се посуде које нису отпорне на алкалије или корозију пуне ињекцијама са високим алкалитетом, као што су натријум цитрат, натријум бикарбонат, натријум лактат, калцијум хлорид итд., често се јављају „мале беле мрље“ и „љуштење“, чак се јавља и замућење. . Ако је отпорност на високе температуре слаба, лако може да пукне, процури, итд. на високим температурама. Чистоћа стаклених ампула је лоша, посебно удубљења и стаклени комадићи причвршћени за зид флаше који се тешко чисте, а лако отпадају након пуњења и дезинфекције врућим пресовањем, постајући отпад. Поред тога, ампуле са значајним разликама у облику и величини нису погодне за механизовану производњу. На пример, ако је разлика у дебљини навоја на врату превелика, стаклени комадићи или лоше заптивање ће се генерисати приликом пуњења и заптивања на машини за заптивање ампула, што ће резултирати проблемима као што су фине поре или пуцање глава.
Укратко, стаклене боце треба да буду у складу са следећим прописима.
(1) Стакло ампула мора бити безбојно и провидно како би се на једноставан начин могли прегледати сјај, нечистоће и кварење производа. (2) Требало би да има добру отпорност на топлоту, његов коефицијент експанзије треба да буде веома мали, може да издржи топлотни удар настао током чишћења и дезинфекције и неће доћи до хладне експлозије током производње. (3) Имају довољну физичку снагу да издрже високу разлику притиска која настаје током дезинфекције врућим притиском и оштећења током производње, транспорта и складиштења. (4) Мора имати јаку хемијску стабилност, пХ вредност раствора се неће променити и неће бити кородиран ињекцијом. (5) Има карактеристике ниске тачке топљења и лаког топљења. (6) Не сме бити мехурића, јама или честица песка.
Кључ за постизање горе наведених циљева лежи у његовим физичким и хемијским својствима. Физичка и хемијска својства стакла су повезана са његовим стањем топљења, што је структура стакла. Основни скелет стакла је силицијум диоксид тетраедар, а оксиди као што су натријум, калијум, калцијум, магнезијум, алуминијум, бор и гвожђе могу побољшати његова физичка својства. Обично, што је мање оксидован метал у стаклу, то је боља његова хемијска стабилност и отпорност на топлоту, а мање је слободне алкалије таложено из стакла. Да би се испунио стандард ампула за стакло, обично се користи специјални метални оксид за побољшање његових перформанси. Ампуле се према свом саставу деле на неутрално стакло, стакло које садржи баријум и стакло које садржи цирконијум. Неутрално стакло се односи на ниско боросиликатно стакло са добром хемијском стабилношћу, користи се за разне инфузионе течности, ињекције глукозе, воду за ињекције итд. Стакло које садржи баријум има добру алкалну отпорност и може се користити као ињекција за јаке алкалне ињекције (пХ {{0} }.5).